Aleksej

Već sedam godina se sam sa sobom borim, da ponovo krenem u neku blog avanturu.

Sajt na kome sam pisao je odavno ugašen. I od tada, nisam ni jednu online reč napisao.

Valjda mi je dosadilo da objašnjavam svaku reč svima oko mene. Šta znači, na koga se odnosila šta sam mislio... Jednostavno nisam mogao da se pravdam za stvari koje nisu razumeli.

Šta se promeilo za sedam godina?

Osim očiglednog fizičkog izgleda, postao sam anksiozan. Samostalan. Uplašen.  Zvuči haotično i po malo strašno. Ali nije toliko.

Jače napade anksioznosti imam jednom godišnje (tada mislim da umirem)

Samostalnost u smislu, života u stanu od 21 metar kvadratni, u provinciji Beograda ume da bude i cool. (Ponekad)

Uplašen zato što ne umem da rizikujem. Osim u ljubavi. A tada već odlazim u drugu krajnost.

Sedam godina sam čekao da skupim hrabrost za ponovno online rođenje. Možda je vreme da najzad probudim i heroja u sebi.

Dobrodošao ja meni opet.