Aleksej

15 Jun, 2017

Strah od pripadanja.

Generalna — Autor melfoj @ 22:28

Kada su strahovi u pitanju. Moja lista strahova je izuzetno kratka. I strah od pripadanja se ne nalazi na njoj.

 

Od svoje petnaeste godine sam u vezama. Mada su mi u tom periodu izgledale prilično benigno i nisu ostavljale nikakve veće posledice po moju dobro poljuljanu psihu. Ali... sa emotivnim sazrevanje dolazi i ona druga strana medalje. Neću reći maligna, ali često se pokazala kao takva.

Sada bih trebao da krenem sa onim tipičnim klišeom ,,Muka mi je više od propalih veza,,. Ne, nije mi muka. Muka mi je od ljudi i njihovih problema koji leže u nekom zapećku ličnosti i uvek, ali uvek isplivaju kada se dvoje ,,kliknu,, na prvu.

A taj problem se pretvori u strah. I onda zatim kreće. ,, Mene su povređivali. Varali. Lagali. Ja to više ne želim,,. Vidi srećo, ne želim ni ja. Da se ne lažemo i mene su sve to, i ja sam ponekad. Ali nisam zatvorio oči kada sam video da će ovo što možemo da imamo biti nešto lepo. Nismo svi isti, niti isti ostajemo posle svih ljudi koji prođu kroz naš život. Ja tačno znam koliko sam sebe izgubio u nekoj vezi i koliko sam se našao.

Zašto onda, kada vidite da se nekome uvlačite pod kožu, lepo stanete i kažete sebi. ,, Da li ja ovo želim?,,

E, ako ne želiš, zahvali se na utrošenom vremenu i nastavi. Tvoj strah u mračnom zapećku biće i posle mene. Ja jednostavno volim da budem voljen. Ja volim da znam da nekome pripadam ovakav kakav sam. Ja volim da znam da sam se predao najbolje što sam mogao, i da mi je to isto uzvraćeno. 

 

Nije tačno ja jedan uvek voli više. Za sve je potrebno dvoje. A ako jedan voli ,,manje,, to se uvek oseti, a drugi će se ugasiti i sve će doći na istu ravan.

 

Ako se volimo. Volećemo se kako treba. A kako treba?


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs